Незаконите одлуке Привременог органа који је управљао Београдом од 18.11.2013. до 23.4.2014.

Влада Дачић – Вучић (она у којој је Вучић био ППВ) донела је 18. новембра 2013. године Одлуку о распуштању Скупштине града Београда и образовању Привременог органа града Београда и решење о именовању његовог председника и чланова. Већ је сама та одлука била у супротности са Законом о локалној самуправи. У члану 86. Став 6. тог Закона пише:
„Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе.“
Распуштена Скупштина града била је она која је изабрана годину и по дана раније, на изборима 6. маја 2012. На тим изборима листа окупљена око ДС освојила је 50 мандата од 110, листа окупљена око СНС добила је 37, листа око СПС-а 13 а листа ДСС 10 одборника. Да је влада заиста „водила рачуна о политичком саставу распуштене Скупштине“, ДС би морао имати два члана од 5 чланова Привременог органа, а остале три мање листе по једног. Те листе које су у том тренутку чиниле коалицију која је и изазвала распуштање Скупштине града и тако би имале већину, али њима то није било довољно и бахато су игнорисали законску одредбу.
Желећи да коректно учествују у раду Привременог органа до избора, ДС је, и поред евидентног кршења Закона о локалној самоуправи, предложила свог члана Привременог органа, односно чланицу Тању Пашић. СНС је добио два члана и именовао је Синишу Малог и Небојшу Човића. СПС је именовао Николу Никодијевића, а ДСС Андреју Младеновића. За секретара привременог органа (који би морао бити и одговоран за законитост рада тог органа) именован је Горан Весић.
Већ након првих седница постало је јасно да четири већинска члана и секретар одржавају седнице на које представница ДС уопште није била позивана и да на тим седницама доносе одлуке, а затим закажу седницу на коју је позову, а та седница онда служи само да је, без дискусије, прегласају. Суочена са таквим односом, чланица Привременог органа из ДС била је приморана да поднесе оставку, јер није желела да учествује у доношењу незаконитих одлука које су уследиле.
Закон о локалној самоуправи прописује у члану 86. у четвртом ставу, да Привремени орган нема права да доноси све одлуке из надлежности Скупштине и извршних органа већ може да обавља само „текуће и неодложне послове“. Конкретно, тај став гласи:
„До конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана.“
Из наведене одредбе Закона јасно је да Привремени орган нема права да доноси све одлуке из надлежности скупштине и извршних органа, већ само да обавља „текуће и неодложне“ послове.
Овај Привремени орган доносио је веома важне одлуке које ни на који начин нису морале да се донесу „текуће и неодложно“.
На пример, „Одлука о престанку важења Студије високих објеката Београда.“ омогућила је изградњу веома високих објеката и укинула је сва ограничења која су до тада постојала што је могао бити интерес само тајкуна и великих инвеститора који су желели да граде што више објекте да би остварили што већи профит. Та одлука је свакако могла да сачека формирање нове Скупштине града и неки облик јавне расправе која би била неопходна за град и грађане, али вероватно веома неугодна за доносиоце ове одлуке. Ово нарочито важи имајући у виду да је ова одлука донета 17.04.2014, односно свега шест дана пре конституисања нове Скупштине града!
Истог дана донета је и одлука о изради измена и допуна Генералног урбанистичког плана града Београда, Одлука о начину поступања са непокретностима које су у јавној својини града Београда односно на којима град Београд има посебна својинска овлашћења,
Одлука о изради плана детаљне регулације санитарне депоније Винча у општини Гроцка,
Одлука о утврђивању критеријума и мерила за обиме буџета градских општина,
Закључак о измени Интервентних мера заштите најугроженијих грађана и
Одлука о додатним облицима заштите трудница и породиља на територији града Београда.
Ове две последње одлуке значајно су умањиле права трудница, породиља и најсиромашнијих грађана Београда, а Одлука о утврђивању критеријума и мерила за обиме буџета градских општина значајно је смањила општинске буџете, наравно не свих општина већ оних у којима нова владајућа коалиција није била на власти.
А само дан пре конституисања новоизабране Скупштине града, привремени орган је донео још три одлуке којима су значајно смањена социјална права и помоћ најугроженијим Београђанима, укључујући и пензионере. Скупштина града је конституисана 23. априла 2014, а свега дан раније, 22. априла привремени орган је донео наводно „текуће и неодложне“ одлуке:
Одлуку о измени и допуни Одлуке о утврђивању категорија корисника који плаћају субвенционисану цену комуналних услуга, Одлуку о изменама и допунама Одлуке о правима и услугама социјалне заштите и Одлуку о престанку важења Одлуке о финансијској помоћи пензионерима Београда.
Сасвим је јасно да се дан пре почетка рада Скупштине града није радило о текућим пословима и неодложности, већ о страху од расправе, од аргумената и о стиду јер се укидају принадлежности и помоћ за немоћне и сиромашне.
Осим ових одлука, привремени орган је 17. априла донео и Решења по конкурсима расписаним 28. јуна 2013. године за директоре јавних предузећа чији је оснивач град Београд: (ЈКП „Београдски водовод и канализација”, ЈКП „Инфостан”, ЈКП „Београд пут”, ЈКП „Погребне услуге”, ЈКП „Београдске електране”, ЈКП „Зеленило – Београд”, ЈКП „Градска чистоћа”, ЈКП „Градске пијаце”, ЈКП Градско саобраћајно предузеће „Београд”, ЈКП „Паркинг сервис”, ЈП „Градско стамбено”, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, ЈП, Јавно радиодифузно предузеће „Студио Б”, ЈУП „Урбанистички завод Београда”, ЈП „Ада Циганлија”, ЈП „Сава центар”, ЈП „Београдска тврђава”, ЈП „Хиподром Београд”, ЈВП „Београдводе” и ЈКП „Јавно осветљење).
Овим решењима Привремени орган је, узимајући себи право да одлучује уместо Скупштине града, (која је конституисана свега шест дана касније) одлучио да не прихвати ни једног од три првопласирана кандидата на свих 20 конкурса за јавна предузећа који су расписани у складу са Законом о јавним предузећимa. Наведеним одлукама Привремени орган је практично онемогућио Скупштину града да, по свом конституисању, сама као највиши и надлежни орган локалне самоуправе одлучи о избору директора јавних предузећа по законито и неспорно спроведеној конкурсној процедури.
На тај начин Привремени орган је практично обесмислио исправно и законито спроведен конкурс за директоре 20 градских јавних предузећа и одлучио (за шта није био надлежан) да се распише нови конкурс иако спроведени конкурс није поништен нити је констатовано да је у његовом току било неких недостатака или кршења процедуре. На овај начин је у форми појединачних аката којима се наводно одлучивало о предлозима за појединачне директоре јавних предузећа, Привремени орган заправо донео одлуку да се обесмисли и суспендује један Скупштински акт (Одлука о расписивању конкурса за директоре јавних предузећа из 2013. године) и да се уместо те одлуке донесе друга, иако за то није било правог нити образложеног разлога.
Може се оправдано сумњати да је прави разлог био намера (која је касније и спроведена) да се супротно интенцији Закона о јавним предузећима изаберу политички подобни директори који се на конкурс из 2013. године нису ни пријавили.
Скупштина града Београда услед оваквих одлука Привременог органа није могла по свом конституисању да донесе одлуке о именовању директора ЈП по конкурсу из 2013. године већ је била принуђена да распише нови конкурс, што је и учињено на седници 23.06.2014. године. На тај начин је Привремени орган заобилазећи Закон и своје надлежности практично поништио или обесмислио конкурс и одлуку претходног сазива скупштине града од 25.06.2013. године.
Све ове очигледне незаконитости, надлежно Министарство за локалну самоуправу, Управни суд, као и Уставни суд коме су поднете иницијативе за оцену сагласности ових аката са Законом и Уставом нису нашли за сходно да пониште и укину.
Тако је, кршењем закона и демократске процедуре, бруталном злоупотребом овлашћења од стране председника привременог органа Синише Малог и секретара Весића, започет и њихов званични мандат на челу града, јер су, након конституисања нове градске Скупштине изабране на изборима од 16. марта 2014. изабрани за градоначелника и градског менаџера. „Што се грбо роди – време не исправи“.

Advertisements